Demokratija i ljudska prava – i kakve to veze ima sa školom?
Treba da učimo o demokratiji
U ovom delu obuke pokušaćemo da odgovorimo na pitanja:
- Šta je demokratija, a šta ljudska prava?
- Kakva je povezanost demokratije i ljudskih prava?
- Kakve veze demokratija ima sa školom i učeničkim parlamentom?
Počećemo od ključnog načela*:
* Izvor načela: Savet Evrope, projekat „Živeti demokratiju“
„Ove rečenice naglašavaju da demokratija zavisi od toga koliko su teme povezane sa demokratijom zastupljene u obrazovanju, te da je praktikovanje demokratije ključno za učenje o njoj“[1]. Odnosno, nećemo shvatiti suštinu demokratije ako samo učimo o njoj, bez da je primenjujemo u svakodnevnom životu, od porodice, škole, pa do učešća u političkom životu, ali da bi je praktikovali znači da moramo da znamo, barem, najvažnije stvari o njoj.
U praktikovanju demokratije u školi, učenički parlament zauzima prvo mesto.
Pojam demokratije
Postoji mnoštvo definicija i pojmova demokratije, a opšta definicija glasi da je demokratija oblik vladavine u kom vlada narod.
Vladavina naroda može biti posredna ili neposredna, odnosno posrednička ili direktna – posredna podrazumeva da mi kao građani biramo predstavnike koji će odlučivati u naše ime, dok neposredna podrazumeva da mi sami kao građani odlučujemo (može biti u slučaju da npr. građani se odazivaju na referendum (o kome ćemo uskoro govoriti više).
Posredna demokratija je najzastupljeniji oblik vladavine naroda, budući da su izbori, kao način na koji biramo predstavnike, obavezni u demokratskim društvima i održavaju se na 4 ili 5 godina (u zavisnosti od zakonske regulative – npr. u Srbiji se izbori za Narodnu skupštinu i lokalni izbori održavaju na 4 godine a izbori za predsednika države na 5 godina).
Pitanje za razmišljanje:
Da li izbori mogu da se raspisuju i ranije? Da, izbori mogu da se raspišu i pre isteka redovnog mandata – to su takozvani prevremeni izbori. U demokratskim sistemima, to je potpuno legalna i ustavna mogućnost. Međutim, razlozi za njihovo raspisivanje mogu biti različiti:
S jedne strane, prevremeni izbori mogu biti politička potreba – na primer, kada postoji institucionalna blokada, kada je vlada izgubila podršku u parlamentu ili kada je narušena politička ravnoteža, pa je neophodno osvežiti legitimitet vlasti i omogućiti stabilnije funkcionisanje sistema.
S druge strane, prevremeni izbori se ponekad koriste i kao sredstvo političke manipulacije. Vlast može iskoristiti trenutak kada ima visoku popularnost kako bi učvrstila svoju poziciju i dobila novi mandat pre nego što se pojave političke ili ekonomske poteškoće. U tom slučaju, izbori se ne raspisuju zbog potrebe građana ili sistema, već zbog interesa partije na vlasti.